evo me nazad, napokon!
Ovak, ne da mi se stavljat slike sa odmora u Dalmaciji, al ću neš napisat kak mi je bilo.

Došla sam autom do bake u selo Popovići u oko 1. Raspakirali smo se i ja sam počela gledati televiziju. U pol sedam sam otišla s mamom (baka nije išla sa nama) u crkvu. Tamo je bila cila ekipa (zarazili me govoron). Ajde dobro, pokušat ću pisat književnim jezikom. Tamo je bila Marija, Ivan, Jure, Ante, Kristijan, Valentina, Franko, Robi, Tony (tak se piše), Hrvoje, Čičko, Petar, Zoki i ostala djeca iz sela, i naravno odrasli. Dosta nas je bilo. Gledajte ovo: POP (svećenik) JE KASNIO SAT VREMENA!!! Zato je misa trajala do 10 i nisam mogla gledati Zimmer fraj ili koleđicom po svijetu.
U nedjelju mi se nije dalo u crkvu, iako sam morala ali nisam išla.
U ponedjeljak, utorak i srijedu sam gledala tv i igrala se s Kikijem i Hrvojem i to je to.
U četvrtak je Martina došla u Popoviće, inače ona živi u Benkovcu. Došla je u 9 ujutro po mene,
pa smo otišli do Marije i Ivana (oni su brat i sestra) i tamo smo se zabavili. Tamo su još bili Franko i Petar, ali nije bila Marija, ona je bila na rukometnoj utakmici, ona se vratila tek oko dva popodne.
U petak su se Franko, Tony i Robi vratili u Švicarsku gdje inače žive, pa nije bilo tak super bez njih.
E, ali u subotu, jučer, je bilo, ono, genijalno. U sedam smo se našli mi ekipa, nas devet (inače je nas u ekipi oko 20) negdje dvjesto metara ispred bakine kuće u šumi. Mi sami tinejđeri, smo roštiljali! Igrali smo siši puši, i morala, da da, morala sam to napravit jer sam često gubila. Ja sam njima pričala o Zagrebu i mojim frendicama. Oni žele da neka od mojih frendica dođe na cijelo ljetovanje u Popoviće sa mnom.
E da, roštiljali smo kobasice, bilo je super. Vidite, ja sam htjela da postavimo šator pa da postavimo i tamo u njem za točno 9 osoba kolliko je nas bilo prespavamo. Bili smo tamo od sedam do deset. E, al nismo prespavali jel je to moj šator, a ja sam sutradan-danas odlazila.